集团公司党委中心组集中学习省第九次党代会精神
Algebra (Algebra), arap. al-gabr, u stvari ?uzglobljavanje (polomljenih) delova“, vaspostavljanje ravnote?e, oblik jedna?ine.
Geneza naziva vodi do knjige arapskog matemati?ara Muhameda Al Horezmija Hisab al d?abr val mukabala ?to se u slobodnijem prevodu mo?e biti Knjiga o svo?enju i dvostrukom oduzimanju. Postupak se prvo odnosio na ure?ivanje leve i desne strane kod jedna?ina ali je kasnije, razvojem matematike, zna?ajno pro?iren.
Izvorno se pod ?algebrom“ podrazumevala teorija ?algebarskih“ jedna?ina, u kojima su pomo?u ?algebarskih“ ra?unskih operacija (sabiranje, oduzimanje, mno?enje, deljenje itd.) povezane poznate i nepoznate veli?ine. Danas ovaj pojam ozna?ava i op?tiju teoriju matemati?kih struktura, u kojoj se posebno istra?uju strukturne jednakosti izme?u tako razli?ito usmerenih oblasti kao ?to su teorija brojeva, geometrija ili algebra u tradicionalnom smislu.
Va?ne algebarske strukture su, recimo, grupe, prsteni, tela i asocijacije. Sve tvorevine koje pokazuju neku odre?enu strukturu nazivajy se ?modeli“ ove strukture. Rezultati na koje se smera istra?ivanjima apstraktnih struktura pokatkad va?e i za njihove modele.
Nadovezuju?i se na Mathematical Analysis of Logic (1847.) D?ord?a Bula, algebarska istra?ivanja su postala zna?ajna i za formalnu logiku. Va?nu ulogu tu igraju posebno ?bulovske asocijacije“ ili ?bulovske algebre“. Pored algebarskih struktura, govori se jo? i ο ?strukturama ure?enja“ i ?topolo?kim strukturama“.
Algebra se deli na: Linearnu algebru, Apstraktnu algebru, Univerzalnu algebru, Elementarnu algebru,
